Kako preživeti sa 160 maraka naknade za tuđu negu u podstanarskom stanu, pita se Vedrana Tintor iz Dervente.
Ona i suprug, koji o njoj brine, na rubu su egzistencije, nakon što im je ukinuto pravo na pomoć u kući.
Obolela od cerebralne paralize, Vedrana je celi život vezana za invalidska kolica i tuđu pomoć. O njoj brine suprug Dragan, pa je po osnovu naknade za pomoć u kući, ranijim rešenjem Centra za socijalni rad mesečno primala po 150 maraka.
– Pre par dana mi je stiglo rešenje da moj muž ne vodi računa o meni i da nema te uslove da me uzdržava – priča Vedrana Tintor.
Pomoć u kući može pružati ustanova ili medicinski radnik, a naknadu za to ne može da ostvari suprug, jer je briga o supružniku zakonska obaveza, pojašnjavaju u Centru za socijalni rad. Kažu da su sve učinili da pomognu porodicu Tintor, pa im je opština Derventa godinu plaćala kiriju.
– Godinu dana je prošlo, oni se nisu apsolutno potrudili niti da on pronađe posao niti stan, nije Tintor Dragan pokazao nikakvu dobru volju da bi se potrudio, nego je najlakše doći u centar i tražiti sva moguća i nemoguća prava – istakla je Samira Fejza direktorka Centra za socijalni rad Derventa, prenosi RTRS.
Žive od 160 maraka naknade za tuđu negu, od čega moraju da plate i kiriju. Ponekad im gazda deo kirije vrati, da bi mogli da prežive. Dragan kaže da je operisao kičmu i da do posla ne može. Zaradi nešto na dnevnici i izrađujući predmete od drveta, ali mu je briga o Vedrani na prvom mestu.
– Ako je ostavim u kući, meni je rizik. Teže mi je nju ostaviti i misliti o njoj, nego ono što radim negde – priča Dragan Tintor.
Ističu da im je naknada za pomoć u kući neophodna, jer nijedna ustanova, ni osoba kojoj bi centar platio tu uslugu, ne bi, kažu, bolje brinula o Vedrani, od supruga. Iako nepokretna, trudi se i Vedrana. Izrađuje nakit, ali ga, ističe, nije lako prodati. Žaliće se na rešenje centra. Sa naknadom za pomoć u kući, mogli su da sastave kraj s krajem, ali bez toga i bez posla, egzistencija im je, navode, ugrožena.
RTRS