Становници села Горњa Лупљаница и Агићи и ове године обиљежили су прољећну сеоску маслу, која се одржава четвртком између Спасовдана и Духова, а назива се и Покрижак.
Парох дервентски Радојица Ћетковић прво је у селу Горња Лупљаница, на маслишту код кућа Јошића читао молитве за родну годину. Потом је био на маслишту на Кљајића брду и након тога у селу Агићи, гдје је молитва прочитана у цркви.
На овај дан, према обичају, мјештани на маслиште доносе на освећење брашно, воду, босиљак, восак… Некада се доносило и масло, по чему је обичај и назван масла. До педесетих година прошлог вијека домаћини су са дијелом укућана маслу обиљежавали на маслишту, гдје су доносили храну и гдје су им долазили гости и родбина из других села. После службе домаћини и гости би ручали, а масла је завршавала пјесмом и колом уз шаргију. Од педесетих година, под „притиском тадашње власти“ народ је све мање излазио на маслиште, већ је тај дан обиљежавао у својим домовима гдје би за госте приредили ручак.
О Покришку, његовом називу и настанку, писали су многи свештеници и истраживачи, али ни до данас није са сигурношћу утврђено поријекло назива и његова симболика. Међу бројним тумачењима истиче се једно чије је упориште у народном обичају у вези са крижањем (сјечењем) сира у каце, односно са сточарством. Народ је у прошлости током прољећа правио сир, те га сакупљао у грудве, а потом те грудве крижао (сјекао) и стављао у каце и залијевао вареником. Сриједа прије Покришка био је задњи дан када се сир крижао, па је четвртак био први дан по крижању сира и тај дан назван је Покрижак. И данас по Босанској Крајини старији становници села кажу да је Покрижак пастирска слава, те да су у прошлости тај дан прослављали на њивама.
Масла Горња Лупљаница 2014.
Масла Горња Лупљаница 2017.
Дамир Кљајић