1,9K

Od 64 lo­kal­ne za­je­dni­ce u Re­pu­bli­ci Srpskoj, se­dam op­šti­na ne­ma du­go­va­nja dok os­ta­tak, za­klju­čno sa no­vem­brom ove go­di­ne, “za vra­tom no­si” te­ret te­žak 284,6 mi­li­ona ma­ra­ka.

Op­šti­ne ko­je ne­ma­ju du­ga su: Ru­do, Še­ko­vi­ći, Is­to­čni Drvar, Is­to­čni Mos­tar, Sre­bre­ni­ca, Je­ze­ro i Vu­ko­sav­lje.

Pre­ma ri­je­či­ma Ra­te Ra­ja­ka, na­čel­ni­ka Ru­dog, oni se vo­de po­slo­vi­com “ko­li­ko po­si­ješ, to­li­ko i po­ža­nješ”.

Ka­ko je pri­znao, u vezi s ovim pitanjem do­ma­ćin­ski su se po­na­ša­li i nje­go­vi pret­ho­dni­ci, pa mu, za ra­zli­ku od ne­kih dru­gih op­šti­na, ni­su os­ta­vi­li pro­ble­me i za­da­li gla­vo­bo­lju. Bu­žet op­šti­ne Ru­do za 2016. bio je 4,2 mi­li­ona KM.

“Ma­ksi­mal­no smo se tru­di­li da sve tro­ško­ve sve­de­mo na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru. Bu­džet se ra­ci­onal­no tro­ši i ade­kva­tno pla­ni­ra, a pri­ho­di i ras­ho­di su ura­vno­te­že­ni”, ka­že Ra­jak.

Ka­ko je oci­je­nio, ma­le lo­kal­ne za­je­dni­ce se ne odlučuju za za­du­že­nja ka­ko bi se in­ves­ti­ra­lo, jer bi im to pred­stav­lja­lo omču oko vra­ta.

“Mi u okvi­ru bu­dže­ta sva­ke go­di­ne iz­dva­ja­mo sred­stva za ka­pi­tal­ne in­ves­ti­ci­je u in­fras­tru­ktu­ri, a u bu­dže­tu iz­dva­ja­mo zna­čaj­na sred­stva za pod­sti­caj ra­zvo­ja po­ljo­pri­vre­de. Ima­mo i re­vol­ving fond, ko­ji slu­ži za kre­di­ti­ra­nje po po­vo­ljnim uslo­vi­ma sva­ke do­bre ini­ci­ja­ti­ve ko­ja bi do­ve­la do za­poš­lja­va­nja i ra­zvo­ja. Za­du­ži­li bismo se sa­mo ako bi ide­ja bi­la do­bra i ako bi iza nje sta­ja­la drža­va”, na­gla­sio je Ra­jak.

“Mi u okvi­ru bu­dže­ta sva­ke go­di­ne iz­dva­ja­mo sred­stva za ka­pi­tal­ne in­ves­ti­ci­je u in­fras­tru­ktu­ri, a u bu­dže­tu iz­dva­ja­mo zna­čaj­na sred­stva za pod­sti­caj ra­zvo­ja po­ljo­pri­vre­de. Ima­mo i re­vol­ving fond, ko­ji slu­ži za kre­di­ti­ra­nje po po­vo­ljnim uslo­vi­ma sva­ke do­bre ini­ci­ja­ti­ve ko­ja bi do­ve­la do za­poš­lja­va­nja i ra­zvo­ja. Za­du­ži­li bismo se sa­mo ako bi ide­ja bi­la do­bra i ako bi iza nje sta­ja­la drža­va”, na­gla­sio je Ra­jak.

Sne­ža­na Ru­ži­čić, na­čel­ni­ca op­šti­ne Je­ze­ro, ka­za­la nam je ka­ko je bu­džet ove op­šti­ne skro­man pa bi za­du­že­nje do­ni­je­lo sa­mo oba­ve­ze. Bu­že­t op­šti­ne Je­ze­ro za ovu go­di­nu je oko 550.000 KM.

“Mi bismo, pre­ma za­ko­nu, mo­gli da se za­du­ži­mo oko 150.000 ma­ra­ka, a sa tim izno­som ne mo­že­mo ri­je­ši­ti na­še pro­ble­me. Od za­du­že­nja ne tre­ba bje­ža­ti, ali mi ne­ma­mo uslo­ve za to”, ka­za­la je Ru­ži­či­će­va.

Kre­dit ne mo­ra uvi­jek bi­ti fi­nan­sij­ska gla­vo­bo­lja, a naj­bo­lji pri­mjer za to je Der­ven­ta, ko­ja ima dug, ali spa­da u red naj­ma­nje za­du­že­nih op­šti­na.

Mi­lo­rad Si­mić, na­čel­nik Der­ven­te, ka­že ka­ko po­en­ta ni­je u to­me da se ne tre­ba za­du­ži­va­ti, već da kre­di­te tre­ba uzi­ma­ti sa­mo ka­ko bi se stvo­ri­la no­va vri­je­dnost. Sma­tra ka­ko se do­ma­ćin­sko po­slo­va­nje i te ka­ko ci­je­ni kod in­ves­ti­to­ra.

“Naš rad ske­ni­ra­ju lju­di ko­ji se ba­ve bi­zni­som. Za­to mi u Der­ven­ti ima­mo 15 aus­trij­skih fir­mi, pet nje­ma­čkih i de­se­tak ita­li­jan­skih. Je­dni smo od naj­ma­nje za­du­že­nih sa naj­ma­njom sto­pom ne­za­po­sle­nih”, ka­že Si­mić.

Der­ven­ta je za­du­že­na sa ne­pu­nih se­dam od­sto od svo­jih uku­pnih pri­ho­da, dok je, ka­ko su nam re­kli u Mi­nis­tar­stvu fi­nan­si­ja Re­pu­bli­ke Srpske, naj­ve­ći do­zvo­lje­ni pro­ce­nat 18 od­sto.

Der­ven­ta je za­du­že­na sa ne­pu­nih se­dam od­sto od svo­jih uku­pnih pri­ho­da, dok je, ka­ko su nam re­kli u Mi­nis­tar­stvu fi­nan­si­ja Re­pu­bli­ke Srpske, naj­ve­ći do­zvo­lje­ni pro­ce­nat 18 od­sto.

Pre­ma po­da­ci­ma ovog mi­nis­tar­stva, po­red Der­ven­te, naj­ma­nje za­du­žen je grad Is­to­čno Sa­ra­je­vo, dok naj­ve­ći dug u odno­su na re­do­vne pri­ho­de ima­ju Kne­že­vo/Sken­der Va­kuf, Pe­tro­vo, Bi­je­lji­na, Do­boj, Pe­la­gi­će­vo i Ba­nja­lu­ka.

“Uko­li­ko se uzme u ob­zir go­diš­nji anu­itet svih za­du­že­nih lo­kal­nih za­je­dni­ca u 2016. go­di­ni i po­sma­tra u odno­su na os­tva­re­ne po­res­ke i ne­po­res­ke pri­hode u 2015. go­di­ni, pro­sje­čan pro­ce­nat za­du­že­nos­ti je 11,15 od­sto”, re­kli su u Mi­nis­tar­stvu.

Nezavisne.com